Izlečenje, cilj koji danas nije
nedostižan!
Malo je oblasti medicine u kojima je postignut tako veliki napredak u lečenju kao što je oblast malignih oboljenja, ili jednostavno rečeno, oblast raka.
Početkom prošlog veka rak se praktično nije mogao leciti. Krajem tridesetih godina prošlog veka kod oko 30% obolelih od raka bilo je moguce lecenje. Primenom određenih lekova (hemioterapija) uspešnost lečenja je postignuta kod više od 50% obolelih.
Poslednjih godina, boljim razumevanjem uzroka bolesti i istraživanjima u oblasti molekularne farmakologije, primena savremenih, ciljnih metoda lečenja, značajno je uticala na još veću uspešnost terapije, koja se objektivno ispoljava kao efikasnost i procenat preživljavanja obolelih.
Krajnji cilj ovih savremenih pristupa lečenju raka je izlečenje, cilj koji danas nije nedostižan.
O CML-u (Hroničnoj mijeloidnoj leukemiji)
ŠTA JE HRONIČNA MIJELOIDNA LEUKEMIJA?
Hronična mijeloidna leukemija (HML) je maligno oboljenje krvi i kostne srži. Sve ćelije krvi potiču od matičnih ćelija koje se nalaze u kostnoj srži, koje predstavlja sunderasto tkivo u okviru Vaših kostiju.Postoje tri tipa krvnih ćelija:
- Crvene krvne ćelije - Eritrociti koji prenose kiseonik do svih tkiva u telu
- Bele krvne ćelije- Leukociti koji učestvuju u procesima odbrane organizma od infekcije
- Krvne pločice-Trombociti koji omogućavaju da se krv zgruša kada je oštecen krvni sud i/ili je prisutno krvarenje
HML se karakteriše povecanjem broja leukocita, naročito podtipa ćelija koje se zovu granulociti, pri čemu ove ćelije ne sazrevaju u vecem broju. Ove nezrele ćelije se nakupljaju u perifernoj krvi i kostnoj srži i dovode do opterecenja kostne srži tako da se smanjuje stvaranje ostalih krvnih ćelija, kao što su eritrociti i trombociti. Kada se kapacitet kostne srži u odnosu na maksimalan broj ćelija premaši, dolazi do pojave ovih nezrelih ćelija u perifernoj krvi, a krv ove ćelije doprema do ostalih organa i tkiva organizma. "Naseljavanje" organa nezrelim granulocitima dovodi do ozbiljnih poremecaja funkcije tih organa i pojave simptoma, karakterističnih za HML.
ŠTA JE UZROK?
Kao vecina malignih oboljenja, HML je posledica nezdravih promena u ćelijama koje se nazivaju mutacijama. Mutacije se javljaju na ljudskom celijskom zapisu-kodu koji se naziva deoksi-ribonukleinska kiselina (DNA) koja je najvažniji izvor informacija kako naš organizam funkcioniše i kako se tkiva i organi stvaraju. DNA je osnova gena koji su grupisani u hromozome i specifični za našu životinjsku vrstu. Manje mutacije-oštecenja DNA može organizam sam da popravi putem proteina zaduženih za obnovu DNA, ali problem nastaje kada je mutacija-oštecenje veceg obima i kada se javi u pogrešno vreme. Kod HML dolazi do značajnije mutacije DNA koja kontroliše razvoj ćelija krvi u kostnoj srži, otkidajuci jedan deo jednog i dodajuci taj deo drugom hromozomu, tako stvarajuci nov hromozom koji se zove Filadelfija hromozom (Ph hromozom). Skoro svi bolesnici sa HML imaju ovaj hromozom, koji svojom poremecenom funkcijom uzrokuju da matična ćelija kostne srži stvara preveliki broj leukocita.KOJI SU SIMPTOMI I ZNACI HRONIČNE MIJELOIDNE LEUKEMIJE (HML)?
Simptomi bolesti nastaju polako i nije retko da se slučajno otkrije pri rutinskim pregledima krvi povecan broj leukocita, a da se pacijent ne žali na tegobe.Neki od najčešcih simptoma HML:
- Opšti nespecifični znaci umora, neraspoloženja, gubitka težine
- Bledilo kože
- Osećaj gubitka daha
- Gubitak u težini
- Osećaj nelagodnosti na levoj strani stomaka
- Povecano znojenje, naročito nocu
- Nelagodnost pri toplom vremenu
- Sklonost ka ogrebotinama
KAKO SE POSTAVLJA DIJAGNOZA HML?
Opšti simptomi i znaci su nespecifični za HML i mogu stvoriti zabunu u odnosu na druge bolesti. Najčešce osobe sa ovim simptomima dolaze kod doktora da bi utvrdili šta nije uredu sa njima? Doktoru je od velike važnosti da sazna koliko dugo su prisutni simptomi i mora da izvrši pregled pacijenta. Sam pregled se sastoji od ručnog pregleda slezine pipanjem jer je uvecanje slezine najčešci klinički znak bolesti. Kod polovine bolesnika sa HML slezina prelazi više od 5 cm ispod levog rebarnog luka, a veličina slezine je u srazmeri sa visokim brojem leukocita-granulocita u perifernoj krvi. Izrazito uvecanje slezine može biti klinički znak blastne faze bolesti.Osim slezine, i jetra može biti uvecana, mada rede. Od ostalih kliničkih znakova bolesti, najvažniji je laboratorijski nalaz 300.000 - 600.000 ćelija u mikrolitru periferne krvi koji dovodi do povecanja gustine krvi. Može se na očnom dnu primetiti papilarni otok. Veoma važan deo dijagnostike je uzimanje uzorka kostne srži koji se dobija punkcijom sa finom iglom iz kosti, najčece iz karlične kosti. Dobijeni uzorak se analizira pod mikroskopom. Od uzorka se može ispitivati ćelijska genetika, koja ima za cilj da se dokaže prisustvo Filadelfija hromozoma (Ph hromozom), koja predstavlja definitivnu dijagnozu bolesti.
KAKO SE LEČI HML?
Terapija HML je kompleksna i veoma individualna. Postoji više načina lečenja HML.Doktori mogu da leče hroničnu fazu HML različitim lekovima od kojih su neki niže pobrojani:
-
Hidroksiureja i busulfan
Lekovi koji pripadaju citostaticima ali nemaju nikakvog efekta na hromozome. Ne utiču na usporavanje ili prevenciju pogoršanja bolesti, ali snižavaju broj leukocita u krvi, što smanjuje pojavu simptoma. -
Interferon - alfa
Prirodna supstanca u organizmu, čiji sintetički oblik se koristi u terapiji pojedinih malignih oboljenja. Nije u potpunosti poznat mehanizam delovanja ovog leka kod HML ali smanjuje broj leukocita i ćelija sa Ph pozitivnim hromozomom. Efekat terapije omogućava kod nekih bolesnika gubitak simptoma ali pošto ne uništava sve ćelije koje poseduju Ph hromozom, interferon-alfa nije u mogućnosti da izleči bolesnike sa HML
Savremena, ciljna molekularna terapija:
Oprobani su novi lekovi koji za cilj imaju specifično delovanje-ciljna terapija, usmerenu na sam uzrok HML, odnosno mutaciju. Trenutno je u našoj zemlji, za kliničku praksu odobren samo jedan ovakav lek. Imatinib mesilat (Glivec®)
Mehanizam dejstva ovog leka je blokada specifičnog enzima (tirozin kinaza) koju stvara Ph hromozom. Ovakvom blokadom na molekularnom nivou, ovaj lek dovodi do blokade stvaranja novih nezrelih ćelija, a postojece uvodi u proces nazvan programirana ćelijska smrt (apoptoza).
U svetu postoje i za klinicku primenu su odobreni i:
- Nilotinib (Tasigna®)
- Dasatinib (Sprycel®)
- U fazi ispitivanja je i Bosutinib